POLITIČKE INSTITUCIJE I EKONOMSKA POLITIKA: EMPIRIJSKI NALAzI (2)

of 17
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Information Report
Category:

Education

Published:

Views: 11 | Pages: 17

Extension: PDF | Download: 0

Share
Description
POLITIČKE INSTITUCIJE I EKONOMSKA POLITIKA: EMPIRIJSKI NALAzI (2)
Tags
Transcript
  Iorni naučni članak Primljen: 30. april 2012. UdC 342.5:336.02321:338 Dušan Paloić 1 Ian Stanojeić 2   Futet pitiih nu Futet pitiih nuUnivezitet u Begu Univezitet u Begu POLITIČKE INSTITUCIJE I EKONOMSKA POLITIKA:EMPIRIJSKI NALAzI (2) *  Apstrakt  Test pestv ugi e ne stuie  empiis nizi zni eguiu nse između pment i izvng te u vđenuenmse, pgtv sne pitie (pvi e tmpn e u pet-hnm b Godišnjaka FPN  ). U ugm eu iznsim ezutte ve-zne z etii pest empiis init i ine ines mći– esibinst izvne vsti tm izven bužet, veme z p-nene bužet i veme z spvu, pcitet suptinsih b,pistup inmcim  bužetu. N u test ezutte, bienenim istživnem, stvm u upenu pespetivu. Ključne reči  : bužet, bužets iem, izvn vst, znvnvst, enms piti, sn piti, vn ptn, p-mentizm, ppcinni izbni sistem UvOD I vEzA SA PREThODNIM TEKSTOM U prethodnom tekstu 3 započeli smo empirijsku analizu uticaja koji politič-ke institucije imaju na ekonomsku politiku Vlade Srbije. 4 amo smo analizirali 1 E mil: usn.pvlvic@pn.bg.c.s2 E mil: ivn.stnevic@pn.bg.c.s * r e nst u viu nučn-istživčg pet Univezitet u Begu – Fulte-t plitičih nu p nzivm Politički identitet Srbije u lokalnom i globalnom kontekstu (evi-encini b 179076), i fnnsi Ministstv psvete i nue republie Sbie.3 dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie i enms pliti: empiisnliz“, u: Godišnjak FPN 2011 , b. 6/2011, gin V, Fultet plitičih nu, Beg 2011,st. 177–194.4 Z nlizu pvng vi vii: dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie ienms pliti: nliz znsih ešen“, u: Miln Punvc [ueni],  Javne politikeSrbije , Heinich Bell Stitung, Beg, 2011, st. 41–56.  8 FPN │ GodIšNjak Br. 7, jUN 2012 │ I dEo: Piti tei, piti scigi i pitii sistem uticaj političkih institucija na ekonomsku politiku kroz dva indikatora – moćpodnošenja amandmana i reverzija budžeta. 5 U privremenom zaključku tvrdi-li smo da postoji značajna diskrepanca između pravnog okvira za ekonomskupolitiku i realnog stanja 6 , tj. da Skupština Srbije ima daleko manji uticaj naekonomsku politiku nego što se to da zaključiti na osnovu analize pravnog okvi-ra. Zakonski gledano, amandmanska moć Skupštine je veoma velika (vrednost[8,75]), dok je empirijska analiza perioda 2008–2012. pokazala da Skupštinapraktično uopšte ne utiče na ekonomsku politiku Vlade (vrednost [0]). U slu-čaju reverzije budžeta, međutim, pokazalo se da realna moć Skupštine odgovarapravnom okviru: u oba slučaja ustanovljena je vrednost od [3,3].U ovom tekstu iznosimo rezultate za preostala četiri indikatora koji, zajed-no sa dva gorepomenuta, čine indeks moći – feksibilnost izvršne vlasti tokomizvršenja budžeta, vreme za podnošenje budžeta i vreme za raspravu, kapacitetskupštinskih odbora, pristup inormacijama o budžetu. Kako će pokazati konačniempirijski nalazi, realan indeks moći ima značajno manju agregatnu vrednost odindeksa moći konstruisanog na osnovu analiza pravnog okvira – [13,8]:[48,1].Na kraju studije stavljamo oba rezultata u uporednu perspektivu sa rezul-tatima koje je identičnim istraživanjem dobio Joakim Vener u studiji Te Legi-slature and the Budget Process  . FLEKSIbILNOST IzvRŠNE vLASTI TOKOM IzvRŠENJA bUDžETA U prethodna dva slučaja, u zavisnosti od nivoa ovlašćenja zakonodavne vlasti, izvršna vlast može da bude prinuđena da se ponaša strateški u vremen-skom rasponu između podnošenja i usvajanja budžeta (između t  1 i t   2 ). Zamisli-mo, međutim, da zakonodavno telo ima moć da amandmanima izmeni budžetu t   2 , ali da izvršna vlast ima neograničenu moć da menja nivo potrošnje u t  3 , tj.tokom izvršenja budžeta. U tom slučaju, ovlašćenja zakonodavne vlasti ne bimnogo vredela i kompletan budžetski proces zavisio bi od vlade.Crtež 4 pokazuje nekoliko mogućih odnosa između zakonodavne i izvršne vlasti tokom izvršenja budžeta u kojima izvršna vlast ima nadmoć nad zakono-davnom vlašću. Ako parlament preerira L 1 , onda izvršna vlast može bez proble-ma da dobije  E  . Ako, međutim, parlament preerira L  2 (koji podrazumeva većupotrošnju Y  ), izvršna vlast, koja ima moć smanjivanja tokom izvršenja budžeta,može da smanji potrošnju Y  , sprečavajući da agregatna potrošnja pređe preko 5 dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie i enms pliti: empiisnliz“, u: Godišnjak FPN 2011 , b. 6/2011, gin V, Fultet plitičih nu, Beg, 2011,st. 181 i 188.6 Ibiem, st. 190.  9dun Pvvić, Ivn Stnević │ PolITIčkE INSTITUCIjE I EkoNoMSka PolITIka: EMPIrIjSkI NalaZI nivoa YE  . Konačan ishod će u tom slučaju biti i  . Vlada tada neće smanjivatipotrošnju  X  , budući da predlog L  2 ne podrazumeva nivo potrošnje  X  koji je veći od  XE  . Ako skupština predloži L 3 , gde je nivo  X  i Y  veći od nivoa potrošnjekoji podrazumeva  E  , vlada će moći da uskrati sredstva i konačno rešenje biće  E  .Prema tome, ako postoji neograničena moć izvršne vlasti da uskrati potrošnju jednog dela sredstava, potrošnja će biti smanjena kad god se nalazi van kvadrata OY   E   EX   E  . Samo su zakonodavni izbori koji padaju unutar tog kvadrata zaštićeniod promene, jer izvršna vlast svakako neće smanjivati potrošnju ispod  E  .Diskreciono pravo izvršne vlasti na povećanje potrošnje takođe podrazume- va ekvivalent amandmanskoj moći parlamenta. Ako parlament predloži L 1 (štopodrazumeva niže nivoe potrošnje  X  i Y  ), konačna odluka će biti  E  . Ako predloži L 4  , gde je potrošnja Y  ispod nivoa koji predlaže vlada, konačna odluka će biti  p  . 7  Kako vidimo, u ovom slučaju, usled činjenice da se radi o ovlašćenjima uvećavanjapotrošnje (a ne smanjenja), konačni ishodi mogu pasti van kvadrata OY   E   EX   E  . Crtež 4. Fleksibilnost izvršne vlasti u izvršenju budžeta(Preuzeto iz Wehner 2010, 35). 7 ostle tče n ctežu 4 ( L 4 ’, L 2 ’  ) pzumevu ishe stteših inteci, u e venećem ulziti.  10 FPN │ GodIšNjak Br. 7, jUN 2012 │ I dEo: Piti tei, piti scigi i pitii sistem Nakon opšte teorijske diskusije, prelazimo na vrednovanje budžetskeprakse u Srbiji. Da bi se kodirao ovaj indikator, moguće je postaviti nekolikopitanja:(a) da li vlada može da relocira (prebacuje sa pozicije na poziciju) sredstvatokom izvršenja budžeta bez odobrenja skupštine?;(b) da li vlada može da uskrati sredstva koja su rezervisana za potrošnjubez odobrenja skupštine?;(c) da li postoje sredstva koja se nalaze van budžetskih pozicija, a kojima vlada diskreciono može da raspolaže bez odobrenja skupštine tokom izvršenja?U ovom slučaju, izvršna vlast aktički ima diskrecionu moć da uveća nivo po-trošnje bez odobrenja parlamenta. 8 Potvrdan odgovor na svako od ovih pitanja kodira se sa [0], jer se timepokazuje da u toku izvršenja budžeta zakonodavno telo ne igra značajnu ulogu.Odrečan odgovor nosi [3,3], čime se pokazuje da Skupština Srbije ima važnuulogu tokom izvršenja budžeta. Ukupna vrednost se dobija sabiranjem vrednostiza sva tri pitanja.Analiza zakonskih rešenja za ovaj indikator dala je ukupnu ocenu [6,6] =[3,3+0+3,3]. 9 Realnost izgleda drugačije. Što se tiče podindikatora (a) i (b), re-zultati dobijeni pravnom analizom ne razlikuju se mnogo od praktičnih rešenja.Za relokacijom ili uskraćivanjem sredstava nikada se nije posezalo bez odo-brenja Skupštine, tako da rezultati u praksi za (a) i (b) odgovaraju rezultatimadobijenim pravnom analizom.Međutim, realno kodiranje podindikatora (c) je kontroverznije. Pravnogledano, ne postoje vanbudžetska sredstva koje Vlada Srbije može koristiti to-kom izvršenja budžeta. Međutim, svaka potreba za povećanjem potrošnje kojabi se pojavila tokom prvih 6–9 meseci izvršenja budžeta može da se reši na za-konski način institucijom koja se zove rebalans budžeta  . Rebalansom je mogućepromeniti nivo potrošnje (prihode, rashode) i nivo decita. Rebalans se najčešćepravda time da su se promenile privredne prilike u odnosu na period u kome je pravljen srcinalan budžet za tu godinu, što je obično kraj prethodne kalen-darske godine. Pošto Vlada Srbije ima zakonsku osnovu da rebalansom menjabudžet tokom izvršenja, ona nema potrebu da mimo zakona o rebalansu menjanivo potrošnje. Drugim rečima, svaka potreba za vanbudžetskim sredstvima,koja bi nastala u prvoj polovini godine, mogla bi se svake jeseni ozakoniti, tj. 8 jchim Wehne, Legislatures and the Budget Process. The Myth of Fiscal Control  , Plgve,Mcmilln, Hmpshie, 2010, st. 48.9 dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie i enms pliti: nliz z-dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie i enms pliti: nliz z-nsih ešen“, u: Miln Punvc [ueni],  Javne politike Srbije , Heinich Bell Stitung,Beg, 2011, st. 41–56.  11dun Pvvić, Ivn Stnević │ PolITIčkE INSTITUCIjE I EkoNoMSka PolITIka: EMPIrIjSkI NalaZI postati sastavni deo budžeta. Jednostavno, ako joj polovinom godine nedostaje još sredstava za potrošnju, Vlada Srbije će povećanje uneti u Zakonu o rebalansukoji će Skupština usvojiti. S obzirom na to da je Zakon o rebalansu zakon kao isvaki drugi, moć Vlade u odnosu na Skupštinu meri se prvim indikatorom (moćpodnošenja amandmana), u kome Vlada Srbije ima veću težinu. 10   o se vidi iz tabele 4. Nakon rebalansa za 2008. i 2009. godinu Vlada jeuvećala budžetski decit za dva, odnosno tri puta (uporedi kolone „planirani/usvojeni decit“ i „ostvareni decit“). Isto se desilo i 2011. godine kada je, na-kon rebalansa koji je odobrio MMF, planirani decit sa 120 milijardi dinaraporastao na 144 milijarde. (e godine je apsolutno povećanje bilo manje zbogprimene skalnih pravila.) U svim slučajevima razlika između srcinalnog i re-balansiranog decita je u suštini  vanbudžetska stavka u smislu da nije sadržanau srcinalnom budžetu, tj. da je obezbeđena izvan srcinalnog budžeta (najčešćenaknadnim zaduživanjem), ali se institucijom rebalansa ta stavka redovno pre-tvara u budžetsku stavku.Rebalans budžeta usvaja Skupština Srbije, ali, kako smo videli ranije, ona je aktički nevažna za ceo proces. Skupština samo ormalno učestvuje u procesurebalansiranja, a u procesu usvajanja rebalansa često aklamacijom usvaja onošto je dogovoreno van Skupštine. 11 Kako vidimo, Vlada Srbije ovde ima jedanelegantan način da izbegne primedbu kako se ne pridržava Zakona o budžetu,zbog čega, pravno gledano, vrednost za ovaj indikator iznosi [6,6]. Međutim,usvajajući Zakon o rebalansu budžeta, Vlada svake jeseni  faktički  može da uveća 10 dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie i enms pliti: empiisnliz“, st. 181–187.11 Vii tču E n ctežu 2 u pethnm testu; izuzet e tč L BD , zbg zlg esm bsnili u: dušn Pvlvić i Ivn Stnević, „Plitiče institucie i enms pliti:empiis nliz“.
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks
SAVE OUR EARTH

We need your sign to support Project to invent "SMART AND CONTROLLABLE REFLECTIVE BALLOONS" to cover the Sun and Save Our Earth.

More details...

Sign Now!

We are very appreciated for your Prompt Action!

x